U parku
Klackalica klati
klac, klac,
seka vice
mac, mac,
konjic njise
jiha, jiha,
bata tera
djika, djika,
ljuljka cici
ciju, ciju,
vrteska vrti
viju, viju,
deka hrce
hrk, hrk,
baka pije
srk, srk,
pa cupnu
dekin brk!
Oblak snova
Spavaj u oblacima snova
kolevkom mesecevog plova,
klonulo moje milo oko
zadji u milosni mir duboko.
Dodirni tvoju carobnu dugu
i zeljama okicenu prugu,
spusti obraz na oblak mekani,
osmeh srece samo mi posalji.
Svaki dodir osecam tvoj
sklopi krila andjele moj
mama dvori i cuva snove,
najlepsi nas zajedno zove.
M.Dragica
Ne vuci macku za rep
Na krovu cigla,
zove se
crep
Po njemu setnja
je macin
svet
Pozadi nosi dugi,
zove se
rep
Na obrazu krasta,
e, to je
od mace
greb!
Subara i Mis
Subara stara
ispade iz ormara;
od krzna napravljena
na patosu naslonjena.
Radoznali Misic sivi
iz rupe oprezno gviri,
ugleda dlake dugacke,
pomisli da su od macke.
Oprezno okolo oblece,
cudi se, sto ne krece,
njuska to cudo cupavo,
poklopi ga, da je nosi djavo!
Zarobljen u runjavoj kuci
u tami ostade da cuci
premoren klonu i zaspa,
trgnu ga skripava daska!
Podignu se cudoviste,
domacica prepadnuta vrisne,
u rukama metlu steze,
kao munja Mis u rupu pobeze!
Cvrga
Covek visine
Prodje kroz niska vrata
I srete cvrgu!
Kisa
Opet cuva dan
Oblak zemljin kisobran,
Vetrom pocepan.
Suncokreti cekaju sunce
Dan trosi svoje sate,
Ozbiljan u sivom odelu,
Na vetru se oblaci klate,
Zure precicom ka ravnom selu.
More sesira zlatom bljesti
U stroju bez osvrta teznje,
Redovima gde parada kljesti
Bez treptaja ka istoku bdenje.
Ruke vezane ocima nade
U snopu uperenih zelja,
Ko suncu srecu krade
I kalja ulja bozija!?
M.Dragica
Iskre Ljubavi
Purpurni vetrovi kose sire,
Pustaju sladunjav nektar slasti,
Kroz kristalne noci pire,
A prsti zelje zure krasti.
Ziske iz baklje kradom vire
Pred ocima cuvara strasti,
Srecom svoda pahulja nadzire
I prahom sjaja mi lice plasti.
Prosuta ljubav nebu bliza,
Na usnama ceznjom klizi,
Zudnja posuta biserima niza
Iskra u ocima predaje brizi
Slutnje proplakanih suza
Zabelezene u zivota knjizi.
"I Cumez ima tajni"
Napile se Koke
Radoznale Koke bele
kljuckaju semenke cele,
cupkaju i zelene travke,
al' najlepse su sljivke slatke.
Vocnjak, kao plavo more,
kljuc, kljuc, pa skoro do zore,
koko-da, koko-da, zbunise se glave,
posrcu, kao pijanice prave.
Zamuti od tih trulih sljiva
mali mozak, ko rakija ziva,
k-k-k- osta kokot nem,
u san padose za tren!
Sunce sija, zora davno stigla,
jedna mamurna polako se digla,
splice noge i vrljavi oci,
u burence vode, nekako uskoci.
Ohladi se Koka, malo sebi dodje,
"Ko-ko-da, ustajte, dan ce da nam prodje!"
Ulepljeno perje, bele nisu vise,
na rakiju i sljive, sad cumez kandise!
Koke stici nije lako
Obukao Pevac, najlepsi frak,
migom daje Kokama znak,
da je zurka luda ispod belog Duda.
Na par nabacio oko, vreba kao s' neba soko.
Igranka krenu, koraci laki, sve u krug uz sirtaki.
Uplicu noge samo tako, njih da stigne on nikako.
Pevac se kondiciji cudi, od besa da izludi.
Iznemogo, korake brlja,
izgubi takt, bez cilja srlja,
na njega krenu debeli Dud,
obori ga lako, pade kao lud!
U prasini zakoluta oci buljave,
tako jadnog ga Koke ostave.
Uz pratnju pevacice Curke
odperjase na komsinske zurke!
Jutro- Dan- Vece
Jutro podboceno
bruji namrsteno
poliva vedrom istine,
gura u tesne haljine.
Dan zapoveda prstom
vitla rukom i prut
vezuje zipele ugazene,
slaze kaldrmu put.
Vece u zuljevima, bez moci
sib u cosku duse lomi
pokriva san bledoj noci
i nebesa molitvom kumi!
Dva Srca
Dva Srca
pahulje maze,
dva Srca
po snegu gaze.
Dva Srca
ljubicica mami,
dva Srca
u sumici sami.
Dva Srca
i pesak beli,
dva Srca
kraj meseca seli.
Dva Srca
kisobran dele,
dva Srca
se kisi vesele.
Dva Srca
Zemlja vrti,
dva Srca
se vole do smrti.
Daj mi.....
Daj mi plavi oblak
Daj mi sunca osmeh
Daj mi topli zrak,
Uzmi ledeni strah
Daj mi caroban svet
Daj mi najmanji cvet
Daj mi mirisa dah,
Uzmi disaju strah
Daj mi pesmu sluhu
Daj mi vetra ruku
Daj mi zvezda prah,
Uzmi tame strah
Daj mi jastuke meke
Daj mi meseca senke
Daj mi pogled blag,
Uzmi budjenju strah.