Zašto
Zašto
kad godine prodju
ne ode svaka
svojim putem
i ostane tamo
gde smo je potrošili
već idu za nama
puneći naše
već otežale kofere
požutelim slikama
koje ionako
ne haju za naša kajanja
Do koske
Sa svakom novom pesmom
koja je i moj život
i koji njoj posvećujem
otkidam pomalo od sebe
Posle svega
kad sasvim istrošim srce
na sve strepnje
čežnje i nade
neće ostati ništa
ni da je žali
ni da na nju seća
osim ove pesme
Nagrada
Sinoć sam
Povodom Dana zaljubljenih
Održao
Jedinstveno poetsko veče
U spavaćoj sobi
Koja je do poslednjeg ćoška
Bila ispunjena ušima
I očekivanjima moje supruge
Trudio sam se da govorim stihove
Nadahnuto kao Matija Bećković
Možda čak i bolje od Radeta Šerbedžije
Publika je tokom izlaganja
Bila kobajagi zbunjena
Kao da tokom našeg zajedništva
Nikada nije čula
Ni jednu zaljubljenu reč od mene
Čak me i bocnula
Da sam ko zna kojoj
Sve te stihove posvetio
Mada je posle svega
Sa šeretskim osmehom na usnama
Zaspala
U mom zagrljaju
Što je ipak
priznaćete
bilo
Još jedno veliko priznanje
Za moje bračno- poetsko stvaralaštvo
Nekad
Nekad sam bio
samo tvoj
a sad me deliš
sa mojom
samoćom
Kažu
Kad dodaješ cepanice
U peć
Uvek stavljaj po dve
jer samo jedno drvo
teže sagoreva
Kad bih mogao
Kad bih mogao
da te zagrlim
onoliko
koliko te zaista želim
izazvao bih kolaps
u medjuplanetarnom saobraćaju
Kad bih mogao
da te imam
onoliko
koliko mi zaista trebaš
naprsli bi zvezdani meridijani
i ne bi više bilo mesta
za moja čekanja
i strepnje
Bilo bi te svuda
i ti bi bila
sav moj svet
i tek tad bih mogao
srce na mesto da vratim
Sećaš li se
Sećaš li se
Kad sam ti onomad
pre jedno
četres godina
prvi put rekao
da te volim
Mislio sam
da će me to proći
I da mi je tada srce bilo
od pameti brže
Al oćeš vraga
ti me oesćaji
i dan danas
sa istim žarom drže
Znam
Znam
Da su ti više prijala vremena
Kad sam te sumnjičavo zapitkivao
Gde si bila
I što te to toliko zadržavalo
I zašto te ovaj gledao ovako
A onaj onako
Možda si
Tada verovala
Da su to bili sigurni dokazi
Moje ljubavi
I ne sumnjaući
Da su baš naprotiv
To bili dokazi mladalačke nesigurnosti
Zato sada
Moje sadašnje nepotresanje
I ne pokušavaš
Da shvatiš kao stečeno iskustvo
Već težiš da mi ga pripišeš
Kao moju ravnodušnosti prema tebi
Ne sluteći
Da nikada nisam bio sigurniji
U moju ljubav prema tebi
I ne pitajući
Koliko ti voliš mene
Čekajući gradski koji stalno kasni
Да су ми крила
макар ко у врапца
мука би моја била
за пола неба краћа
За трен би ока
стизао до Шапца
до Владивостока
и Босанског Шамца
И не би у мени
Сви видли пијанца
што ко луд шени
у сва четири правца
И пљује глобус
због љубавних јада
кад год чекам аутобус
за твој део града
Nisu daljine
Nisu daljine
ni svetlost dalekih gradova
želje su nas izdale
i to one iste
u koje smo se kleli
verujući
da su spremne
na svaku žrtvu
u ime ljubavi
Ako ti odeš
Ako ti odeš
Pek će i dalje svojim tokom
Ribe u duboko
Ptice u visoko
A tuga krvotokom
Ako ti odeš
I skitnice će znati
gde će
Samo ja neću
Ipak videću
Možda ću opet
Uz papir i sveću
Na neku planetu
Gde se sanjari obično sreću
Da lakše zaborave
Sve grubosti jave
Strah me
Dok posmatram ta dva goluba kako plešu
Na krovu nebodera,na korak ispod duge,
Osećam u duši neku čudnu smešu,
Radosti i tuge
I ne,nije me strah što su tako na visokom
I da l' će odatle skliznuti u ljubavnom transu
Strah me da se ne pojavi neki zalutali soko
I sjebe im romansu...