Filigranska kapija od stihova - Dejan Milenković Umetnost

Kreću šume

( potpuno nepravilan haiku)

Nenapisan sam.
Neotvoren.
Gust i prost,
prek.
Ne zovem se,
sad, duboko u šumi,
okružen nepitanjima
i sveden,
da mogu videti na obe strane
konačno i ne
u mirisu, na primer;
ulogu stvoritelja
van domašaja glume
i radost stvora,
ovde, gde još nije pronađen smeh.

Koliko samo zanosne buke
u funkciji negovorenja
bez okršaja ostvaruje budnost,
a sve je sneno
da zaječim.
Tupost interesa
se nije pojavila
ni u jednom obliku,
od kamena do gnezda

od siline shvatanja ću pasti
i ostati da klečim,

shvatanja
da zamisao Odlazećeg
nije bila čovek,
od materijala zvezda,

ideja je bila
zeleno.

Odevena u belo

Video sam te danas
Na nekoliko mesta
Raskošnu i šturu

Vreme nije znalo
da si tu,
tako olako meka
i nedorasla proticanju
pa se nije ni zaustavilo.
Greška.
Ja sam stajao
prostački očekujući
da počneš
da postaješ česta, utvaro mila,
tako lako sklonjena
od svake težine

kao kada iza smrti
ostane
samo zabeleška.