Dusko Radovic - Beograde, dobro jutro

Na danasnji dan je 1922-e godine u Nisu rodjen Dusan Radovic. Skolovao se u Subotici i Beogradu. Od 1947-e godine bio je glavni urednik Pionirskih novina, potom urednik programa za decu Radio Beograda, glavni urednik lista “Poletarac” i novinar radio stanice Studio B sve do kraja zivota.

Dusan Radovic je pisao poeziju, prozu i scenarije za radio i televiziju, scenske tekstove, filmske scenarije, prikaze, humoreske, aforizme. Vaznije Radoviceve knjige su: Postovana deco, Pricam ti pricu, Vukova azbuka, Dokolice, Igre i Igracke, da bi 1979-e sam nacinio odabir pesnickih i proznih tekstova za decu i svrstao ih u cetiri knjige: “Ponedeljak” (peme) “Utorak” (pesme i price), “Sreda” (pesme i aforizmi) i “Cetvrtak” (radio i televizijske igre). "Dobro jutro, Beograde" je neverovatna kulturna zaostavstina Beograda, njegovi aforizmi i danas “nicu” bilo kao predgovori ili pogovori necem, dugo su njegovi stihovi i posle njegove smrti na jednom bilbordu negde na beogradskoj Adi opet svakog jutra budili neke beogradjane.

Mali zivot

Dok neko pije
– ja pijuckam
Dok neko grize
– ja samo grickam
Dok neko glone
– ja samo glockam
Dok neko bode
– ja samo bockam
Dok neko peva
– ja pevuckam
Dok neko drema
– ja dremuckam
Dok neko radi
– ja raduckam
I tako malo, sitno zivuckam

Radovic je svakako jedan od najznacajnijih autora knjizevnosti za decu, iako nije pisao mnogo prevrat koji je ucinio u osporavanju klisea i konvencije, i razvijanju novog jezika, prodiranju u logiku decijeg govora, asocijativnosti, humora, paradoksa, obrta, doprineo je da knjizevnost za decu dobije nove impulse i da se o njoj sa Radovicem i posle Radovica sasvim drugacije razmislja. Nijedna Radoviceva pesma nije bacena u vazduh, svaka je zasnovana na cudnovat nacin, iako se to u prvi mah ne da uociti, na sustinskim povodima s dubokim razlozima; ili se preko reci iskusava sama rec kao novi svet s kojim se suocava dete, ili se reci doziraju po nacelu asocijativnosti; slicnosti i razlike sa drugim poznatim i vaznim recima, ili se sa recima ispituje stvarnost i stvari kao da se na njihovim rubovima zaista kriju tajne.

Izmedju humora, dosetke, parodije, i skrivene filozoficnosti koja odgovara cudjenju samog deteta, njegovoj tacki gledista, krece se sveza i inventivna Radoviceva pesncka misija u kojoj je i on sam bio neko ko je istinski ziveo cudjenja pred svetom i u svetu, otvorenog srca kao jedno dete.

Zdravica

Sve sto raste htelo bi da raste.
– Neka raste, i treba da raste!
Sve sto cveta htelo bi da cveta.
– Neka cveta, i treba da cveta!
Neka gleda sve što ima oko,
svako krilo nek leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Sve sto leti htelo bi da leti...
– Neka leti, i treba da leti!
Sve sto peva htelo bi da peva...
– Neka peva, i treba da peva!
Neka skace sve sto ima nogu,
neka trce svi koji to mogu!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Sve sto trci htelo bi da trci.
– Neka trci, i treba da trci!
Sve sto kljuca htelo bi da kljuca.
– Neka kljuca, i treba da kljuca!
Neka peva sve što ima glas,
niko lepse, vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Ziveli!

Mislim da smo se prvi put sreli sa tugom usamljenog srca jos u skolskim danima na casovima lektire kada je citana Gospodja Klara. Jos uvek pamtim tisinu koja je vladala u ucionici dok je uciteljica citala glasno. Tisina kroz koju se svaka rec prolamala kao ostrica i svi smo imali malo pognute glavice kao da se svako srcem molio da ne spozna osecanje napustenosti. U ovom trenutku dok je citam ponovo nakon vise decenija odjednom mi nadolaze reci iz Jungovog pisma koje je uputio poznanici koja mu se zalila na usamljenost: „Ako ste usamljeni, to je zbog toga sto ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni necete nikada osetiti usamljenost.“ Gospodja Klara i njenih macaka sest to bespogovorno svedoce.

Gospodja Klara

Zivela jedna gospodja Klara
cudna i stara, vrlo stara...
I nije imala ni mamu, ni tatu,
nikoga, nikog svog na svetu.
Gospodja Klara je sest macaka cuvala
na jastucima od zute svile
Masne im je krojila, mleko im je kuvala
pa su site i srecne bile –
belih macaka sest.
I kad je umrla gospodja Klara,
cudna i stara, vrlo stara
- jastuke od zute svile niko nije prao,
na dorucak niko nije zvao,
a loviti miseve niko nije znao!
Tuzne su, tuzne i gladne bile
zaspale sun a jastucima od zute svile
i nikada se
ah nikada se vise nisu probudile –
Belih macaka sest.

S one strane vam je sve sto je bilo, ceo vas zivot, od rodjenja do ovog jutra.
S ove strane vam je ono sto ce tek biti, od ovog jutra na dalje.
Vreme prolazi i pretace zivot i slatko vino uspomena.

Dan je okrugao kao Zemlja.
Iznenadicete se kada na kraju danasnjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete.

Dan se budi, ali se leto lagano gasi. Pre nego sto ponovo legnemo, moracemo ustati.
Takav je red. Sunce i hoce i nece, ali mi moramo.

Ono sto ste sanjali bio je san. A ovo je sada java - lepi, blagi, vedri, topli, suncani dan. Danas bi vam moglo biti lepo i dobro. Ako hocete. Ako necete - daleko vam lepa kuca. Na Petlovom brdu ili jos dalje.

Kolekcionari dana i godina ne prave pitanje. Samo neka je dan i neka je zivot.

Jutros u gradskom saobracaju svi imaju sitninu. Nije strasno, moze i sa sitninom dok nas greje ovaj nebeski dukat.

Deca spavaju, a roditelji sapucu, dogovaraju se kako da ih vaspitavaju, da sve bude fino i kulturno i da ima efekta. A jedno zlato mamino sinoc je zaspalo sa cigaretom i progorelo jorgan. A jedna sreca mamina zaglavila je negde nocas i zaspala, kako je usla u kucu, ispod civiluka u antreu. A jednog pileta maminog jos nema...

Ne sekirajte se jer to skodi zdravlju. A ako vec ne mozete, nemojte se bar sekirati zbog toga sto ne mozete da se ne sekirate, jer je to onda jos gore.

Neki su budni bukvalno i odavno i ti vec uveliko rade.
Jos spavaju samo oni koji su budni u jednom, kako da kazemo, sirem ili visem smislu.

Ako zelite da budete i ostanete posteni, birajte posao na kome je moguce biti posten.

Sava i Dunav i ovog jutra dolaze i prolaze, a mi ne znamo sta da im radimo.

Dva niska stepena jutrosnje temperature kosava raznosi brzinom od osam i vise metara u sekundi i rasporedjuje po nogama, ledjima i glavi stanovnika Beograda.

Ima ljudi skromnih.
Kad se ujutru probude, kad shvate da su jos zivi, da jos uvek slusaju, gledaju i misle, prva recenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno mozete reci koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.

Ovaj utorak ocigledno nije video neke druge dane kad moze sebi dozvoliti da ovako izgleda. To nema smisla. Znaju koliko volimo da zivimo i podmecu nam neke dane koji nigde ne bi prosli sem kod nas.

Danas ce neradnici ponovo moliti radnike da povecaju produktivnost rada. Ne moze se vise ne raditi na ovom nivou produktivnosti.

Jednome od naših nesrećnih sugrađana nije, najpre, valjao PE KA BE. Zatim se žalio na PE TE TE. Pa mu se pokvario U KA TE. Kad su ga pregledali, utvrdili su da mu nije u redu ni E KA GE.

Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne.

Subota je dan kad se kupaju muževi koji vole svoje žene. Ko se kupa i preko nedelje, obratite pažnju.

Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga ne nađe - to mu je!

Evo nam još jednog jutra i dana. Počnimo život ispočetka! Prvo nađimo nekoga ko će nam za sve biti kriv. Njega svi imaju, bez njega se ne može.

Drugarice, videli smo mnoge muške psihijatre. Nemamo utisak da bi mogli da vam pomognu. Bolničari izgledaju mnogo ubedljivije.

Lekari su vam pomogli da ostanete u životu. Ali u onom istom životu, što i nije neka velika pomoć.

Pokloni su retki i jeftini. Sve drugo je podmićivanje.

Uopšte nije teško biti Duško Radović. To može svako, mogao bih i ja možda da hoću, a neću.

Čak i u ono vreme dok je bio na funkciji, on nije bio apsolutista i nije klesao svoje misli do nekog savršenstva, već je tu bilo prostora da može da se diše. A odkad je podneo ostavku, šesnaestog avgusta hiljadu devetsto osamdeset četvrte, još se niko nije našao da ga zameni. I sa njim je otišao i taj prostor koji nam zapravo možda više i ne treba, jer izgubili smo u medjuvremenu te prirodne instinkte i sad dišemo, smejemo se, mislimo samo iz interesa ili preke potrebe.

Tumaramo i blejimo.

Neću da budem Duško Radović, ali neću ni da budem jedan od vas. Ja vala dišem, punim plućima. Ostavim sve, podignem roletnu, izadjem lepo na terasu, na svežinu, to jest na vazduh što bi se reklo. I zapalim cigaru.

Probao sam da budem, ali je smorno. Nije to to. Duško Radović je nekako umeo sa ondašnjim rečima, ove danas su nekako bezveze. Da, da, reči su od onda stravično dobile na težini, a izgubile na značaju.

Ma evo ustvari.

Kada podjete na izbore, glasajte za one kojima najmanje verujete, jer oni su jedini koji će ispuniti sve što očekujete od njih, a ako dobiju izbore - vi se možete ponositi i hvaliti kako ste unapred i davno znali da će oni tako da nam smeste.

Grupa gradjana iz Loznice je pokrenula inicijativu za rehabilitaciju reke Drine, koja je već vekovima žigosana kao "kriva Drina", a do sada se još niko nije našao da joj definiše i dokaže krivicu. Medjutim, haški tribunal se ne da zbuniti - reka Drina je optužena po dve tačke:

1. da je svesno pravila veštačku podelu i jaz medju gradjanima bivših Jugoslavija na one "levo" i one "desno" od nje, iako je znala da to može imati kobne posledice

2. da je propagirala mržnju i podelu svojim učešćem u pesmama, koje su pevali oni koji su sproveli mržnju i podelu, jer da nije bilo tih pesama oni ništa ne bi napravili

Kako nezvanično saznajemo, presuda se očekuje do Nove godine i najverovatnije će biti osudjena da dvanaest godina protiče kroz Irak, gde bi je čuvali američki marinci.

Eto vidiš. Kome treba takav Duško Radović? Zato velim - mogu, ali neću.

Kao da je poslednji dan zivota, a ne stare godine. Sve sto smo imali, i sto smo ukrali, i sto smo pozajmili, i sto smo podigli na kredit – sve smo ulozili u ovu noc. Zaboravili smo: necemo samo docekati Novu godinu, vec cemo i ziveti u njoj.

Kad to cudo prodje, dogovoricemo se: sta vise nikada necemo raditi, kuda vise nikada necemo ici, koga vise nikada necemo poslusati i sta nam se poslednji put dogodilo i nikad vise.

Neka deca vec su dobila od Deda - Mraza male automobile, neka lutke, a neka batine, kad se sinoc vratio umoran i nervozan.

Nekima nove godine samo dolaze i dolaze, dok drugima samo prolaze.

Neki menjaju nove godine kao mala deca pelene.

Cim u jednoj godini urade onu stvar, odmah traze novu i cistu godinu.

Da nema Boga u nekim zemljama na zapadu, mnoga nasa deca ne bi videla svoje roditelje za novogodisnje praznike.

Nova godina ce, razume se, stici i onima koji je ne budu cekali. Medjutim, sva car i jeste u cekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je cekati nesto u sta ste sigurni da ce doci. Cekali smo u zivotu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo nove godine.

Zelim vam da vas ne boli ono sto vas je bolelo, a da vas voli ono sto vas nije volelo.

Zelim vam da budete potrebniji drugima nego oni vama. Da zelite i mozete vise nego sto vam treba, a da sve sto vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.

Nemojte uzimati mnogo vise nego sto dajete, da vam ono sto imate ne bude manje od onog sto nemate.

Zelim vam na kraju da ova godina ima vise srece sa vama nego prethodna!

Molim vas, mozda se necete sloziti... ali za mene prvi uslov za srecan brak je da zena ne voli svog muza. Prvo to!!! Zna se kad se vodi ljubav: u skoli, u mladosti, dok je zena jos devojka. I to je ljubav! To je lepo i to svaka zena treba da prodje. Dve tri ljubavi, malo flerta, igranke i to... ali brak, izvinite! Mnoge zene grese sto mesaju brak i ljubav. To su dve stvari. To ja nikad ne bih mesala, ljubav je ljubav, al' brak je brak. Ako neka zena trazi ljubav, neka slobodno bude sigurna da je u braku nece naci. To sigurno! Ja bar ne znam takav slucaj. Bilo je da se uzmu iz ljubavi. To je bilo. Ali, cim se uzmu ljubav naglo pocinje da vene, da vetri i opet nema ljubavi. O tome se radi.

Ljubav samo moze da pokvari brak. Jer onda se zena trza i seca, nervozna je, sve je nervira. Ne moze da nadje svoj mir, sto je u braku narocito vazno. Onda je, eto kao ovaj slucaj, sve interesuje, hoce da vidi sta joj muz ima u dzepu. A za mene, zena koja krene tim putem - tu srece nema. Ni za nju, ni za njenog muza. A narocito za nju. A zena koja ne voli svog muza, ona nema te trzavice i sekiracije. Ona je mirna, suzdrzana, ima lepo ponasanje - prava zena. Nju te gluposti ne zanimaju, posto ga u stvari ne voli.

Ja nikada ne zavirujem u dzepove svoga muza

Znate sta.... Ja to moram odmah da vam kazem. Ja nikad ne zavirujem u dzepove svoga muza. Nikad! Ja to smatram ponizenjem za zenu. Ne, hvala! Ja se tim stvarima nikad necu baviti. To su stvari u koje jedna prava zena, sa dostojanstvom, ne bi smela da dira. Ja se unapred grozim od toga sto bi sve moglo da se nadje u dzepu jednog muskarca. Po mom misljenju, zena ne bi smela da se spusti na taj nivo. Mi nase muzeve nikad dovoljno nepoznajemo. Ja mislim da je tako. Mi ih ipak ne poznajemo... Da li cemo ih bolje upoznati ako im zavirujemo u dzepove? - to je pitanje. Uostalom, ja i ne zelim da bas sve saznam o svom muzu. Meni to nije potrebno... Zasto?

Mogu da vam navedem jedan primer:

Moj muz je jednom hteo da mi pokaze rentgenski snimak pluca - nesto su sumnjali, pa su mu snimali pluca. I on je hteo da mi pokaze taj snimak, valjda da se pohvali ili da me utesi da nema nista na plucima. Medjutim, ja sam odbila, nisam htela da gledam. To je, recimo, stvar koja me kod mog muza uopste ne interesuje. A tako je i sa dzepovima.

Mene moj muz stalno nesto laze. A ja ga pustam, nek' laze. Valjda mu to nesto treba cim laze. Te jedna rekla da je pravi muskarac, te druga mu kupovala burek, te s trecom se kao slucajno sudario u hodniku. Pa opet, kao jednog dana pogresno usao u zenski WC i ne znam sta je tu sve bilo. I tako... ima taj obicaj i tu manu da se hvali kao muskarac, valjda da mi skrene paznju ili da kod mene izazove ljubomoru. Medjutim, ja ne obracam paznju. Znam da nije toliko opasan koliko voli da prica. Mozda je nekad i bilo nesto, al' ja u to ne ulazim. Imam druge brige i tu rubriku ne vodim.

Ne znam sta da mislim

Znate kako je... svako ima svoje misljenje o tom pitanju. Ja sa mojim muzem imam drukciji dogovor, jer drukcije ne vredi. Ovo je kuca, ovo su tvoje obaveze u kuci, ovo ti je radno vreme. I molim. Ako redovno ispunjavas obaveze prema kuci - ne interesuje me vise nista. Imas svoje slobodno vreme, slobodan si covek, mozes da radis sta volis. Je l' tako? I nemoj samo da zamisljas da me varas i da izigravas neke tajne i misterije. Prosto, ne zanima me ni s kim si bio ni sta si radio. Ako si redovan u kuci, ako ispunjavas obaveze kao muz i domacin - neka ti je alal. Je l' tako? Jer mi njih da kontrolisemo to je nemoguse - da ih ispitujemo a oni da nas lazu, i to je ispod dostojanstva. Ima ova drugarica pravo. Eto, ja sam tako sredila tu stvar i ne mogu da se pozalim. Prema tome, ako mene pitate - sta ja mislim o tima kartama za bioskop, ja prosto ne znam sta da mislim, jer mene to konkretno ne interesuje.

Ako on da gol, ja odmah izjednacim

Boze moj... Moj muz zna da sam ja uvek u stanju da mu se revansiram. Dvostruko i trostruko, pa nek' izvoli. Ako on da gol - ja odmah izjednacim. Jednom sam mu priredila jednu takvu stvar i sad mu vise ne pada na pamet da nesto pokusava. Ja mu ne branim. Ja mu otvoreno kazem: izvoli, slobodan si! Ali znaj da te ceka revans! I jos plus neke stvari... Ako ti tako volis, mozemo da teramo sto se kaze, do sto jedan i nazad. Ja sam jos uvek zgodna i to za mene nije nikakav problem. Ja izbegavam takve stvari, polazim od toga da sam udata. Medjutim, ne pada mi na pamet da izigravam neku mucenicu. To mi je odvratno. Brak, to je za mene... To su za mene terazije. Ako kod njega pretegne dobro - ja mu se odmah revansiram. Ali ako pretegne neka prevara - molim, tu smo, odmah prelazim u ofanzivu.
To je jedina prava ravnopravnost! Nista ja ne dajem na neki zenski moral i slicno. Sto je moralno za nega, to je i za mene. I molim.

Najbolje je kad svaka žena mami svog muža

Samo nešto da se razumemo: svakom muškarcu spremaju se razni mamci. S tim da budemo načisto! I nisu samo oni krivi, nego su krive žene. Mi smo krive. Mi bacamo razne mamace a muškarci se onda hvataju.

Recimo šlicevi! Ja mislim da su razni šlicevi na suknjama strašni mamci za jednog muškarca. Ili recimo, neki preterani dekolte ili mnogo tesne suknje. Sve to skreće pažnju muža sa svoje kuće, svoje žene. I onda se posle čudimo - odakle su karte u džepu? Tako lepo, namame se...

Mi ih namamimo. Ja namamim, recimo tvog čoveka, ti namamiš mog i gotova posla. Najbolje je kad svaka žena mami svog muža.

Ali, mnoge žene to zapostavljaju. One misle: muž mi je, šta ima još da se mamimo? I tu se, normalno, najviše prevare. Jer ako ti nećeš da ga mamiš, ima ko hoće.

Je l' tako?

Gde god pogledaš, na sve strane mamci.

Zgodne ženske su za njih smrt

Još se, kao što vidite, nisam ubila i nadam se da neću uskoro! Ne pada mi na pamet! Još nisam srela takvog zbog koga bih se ubila! Nek' se malo ubijaju oni, dosta smo mi žene bile naivne i budale!

Ja, lično, svakog muškarca tretiram kao neprijatelja i okupatora i borim se, koliko mogu!
Svakog dana se maksimalno utegnem, pa samo sevam: Hop- hop! Hop - hop!
To je za njih ubistveno! Zgodne ženske su za njih smrt! Samo trče i prosjače!
Iš! Ne dolazi u obzir! Ne igraš!

Mamu vam mušku, da vidite malo kako to izgleda!
Časna reč, ne bih imala ništa protiv toga ni kad bi se neko od njih ubio - zbog mene. Zašto? Oni su prvi počeli! Pa je l' tako ili nije?

Kolicni je vrabac, a koliko je u njemu života i radosti. U njemu je, mogli bismo reći, samo duša. Iz malog tela i velike duše lakše izrastu krila nego kad je, kao kod nas, obrnuto.

Morate imati neko, makar tajno mesto, gde ćete praviti gluposti. Glupost je potrebna zdravlju. Sloboda da se prave gluposti je zdrava privilegija za koju se sami morate izboriti.

Ima ljudi skromnih. Kada se ujutru probude, kada shvate da su još živi, da još uvek slušaju, gledaju i misle, prva rečenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno možete reći koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.

Za ljubav su zgodni: malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, brzina, niz otežavajućih okolnosti. Tada je ljubav lepa, samo tada cveta. Što je više vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi draž. Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nameštenim i dobro zagrejanim stanovim.

Pre nego što ostarite, potrošite mladost. Mnoge starosti imaju velike zalihe neostvarenih mladalačkih želja.

Oni koji su ga poznavali kažu da su Dušan - od duša i Radović - od radenosti, uistinu bili imena - sudbine. O tome kako nas je tvorac Džona Piplfoksa i "Strašnog lava" oslobađao od gluposti, od vlasti, od rđavih navika, od neosetljivosti na dobrotu - svedoče knjige pesama i aforizama, zapisi kultnih emisija "Beograde, dobro jutro", reči kojima deca, citirajući ga, pokušavaju da objasne sebe i svet. A niko nije manje ličio na dete, a više imao dušu deteta - uveravaju i danas njegovi prijatelji.

Od vremena Duška Radovića do danas, štošta se promenilo, nažalost u suprotnom pravcu, te danas Duškovi aforizmi izgledaju samo kao sentiment jednog vremena, vremena koje je sporije teklo. Suočeni sa brzinom, ili što bi naš narod rekao: "Sve što je brzo, to je i kuso" suočeni smo i sa brojnim problemima, koji se gomilaju i rastu iz dana u dan. Ako je satiričar glas savesti jednog naroda, onda je broj od preko pedeset vrhunskih satiričara, koji danas aktivno pišu, svakako, dobar pokazatelj - da umetnost življenja doživljava kritičnu tačku.

Teško je zamisliti jednog bez drugog mačka Toma i miša Džerija. Niti se dobro
može razumeti miš bez mačke, niti mačka bez miša. I čoveka je teško
shvatiti bez odgovarajućeg partnera. Taj partner mora nam biti ili neka
velika muka ili neka velika želja. Nema pravog života ako ponekad niste
Tom a ponekad Džeri.

Nemojte nikome biti prva ljubav, jer nece umeti da vas ceni. Vi ste dobri jedino u poredjenju sa drugima.

Vreme prolazi. Nekad smo više sami sudelovali, a sada sve češće i više gledamo. Danas smo pred dilemom: da li da se volimo ili da gledamo na televiziji kako to drugi lepše rade? Da li da živimo ili gledamo kako drugi bolje i uspešnije žive?

Evo nas, prilično zdravih i živih, u novom danu.
Na velikom ekranu neba uskoro će se pojaviti novo sunce kao špica serije dana i nedelja, koji će nas iz crno-bele zime odvesti u kolorisane predele proleća i leta.

Ko ima lepe zavese, otvorio je prozore.
A ko ima i lepu posteljinu, naslagao je preko prozora, pa nam se čini da se negde lepota i dobrota prelivaju, kao naraslo testo.

Sunce je jutros uranilo da ga trošimo na ono od čega živimo, a dokolice mogu i u mraku. Suncokreti ga prate kao radari.

Sunce je prešlo na našu stranu.
Počinje sezona glagola i prideva.

Poslednji je trenutak da deci kupite školske knjige. Mogu svakog časa početi da uče.
Kupite im knjige, ali ih nemojte terati da uče. Jer ako ih vi terate da uče baš kad su i sama mislila da uče, deca se uvrede i neće da uče.

Evo vam domaćeg zadatka:
odaberite jedno drvo i svakodnevno pratite šta se sa njim i na njemu dogadja.
Biće novosti, cvetaće i cvrkutati svakog dana.
Družite se sa drvetom. Drvo je verno, čekaće vas.
Ako ne stignete danas, dodjite sutra, ono će biti tu.
Ako mu poverite neku tajnu, za to niko neće znati sem vas dvoje.

Otkinite jedan list i pogledajte ga dobro.
Sa njegovog dlana pročitaćete i svoju sudbinu.

Oni koji mnogo znaju - malo govore. I obrnuto - najviše govore oni koji ništa ne znaju.
To ima veze. Samo mišljenje može čoveka sprečiti da govori.

Kad čujemo da neko nije ostvario ono što je želeo, uvek prvo pomislimo da je želeo ono što nije mogao ostvariti. Početak svake sreće je u srećnom izboru želja.

Evo nam novog dana.
Nebo se raznežilo, sunce se raskravilo.
Ko ne zna gde je stao, neka proveri - možda nije ni počeo.

Požurite.
Neko je krenuo ko zna odakle, možda čak iz Hamburga, da se sudari sa vama.

Koliko se plaća pretplata za cvrkut ptica?

- Kolika je cena vazduha u novim dinarima?
- Da li se hlad drveća plaća na sat ili na metar?
- Da li je cena sunca ista i leti i zimi?
- Da li cveće posebno naplaćuje gledanje, a posebno mirisanje?
- Koliko vremena treba da se sagradi planina srednje veličine?
- Da li je reka jeftinija na izvoru ili na ušću?
- Izvinite, koliko ste platili što ste se rodili?

Šta je besplatno?

Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.

Beogradjani

Zadovoljan čovek može imati i ovo i ono
Ovo - to je sve ovo Ada i aktivnosti na njoj
Ono - to je sve ono drugo
Ono bi moralo da podrazumeva ovo
Ono je lepše uz ovo
Ovo će te osloboditi i odmoriti od onog
Ovo ne moraš - zato je bolje od onog
Dok trošiš ovo - zaboravi na ono
Ovo može svako a ono - samo ko može
Što više ovoga... - sve duže onog
Zdravije je gubiti vreme na ovo nego na ono
Ono je prošlost, u ovome je budućnost
Onoga ko te je sutra pozvao na ovo
Ti sutra pozovi na ono.

Ovo jesu misli izuzetnog čoveka, ali mogu biti i naše...