Na kraju se vraćamo na početak...
Da li je početak tada kada više ne možeš živeti bez nekoga? I da li je kraj kada imaš jos samo jednu želju?
Sve je pokrenulo pitanje koje sam primila na mail. Jasnu je isprovocirala prerana smrt naše drugarice Suzane i poslala nam je pitanje: šta bi ste jako želele da vam se dogodi do kraja života? Na to jednostavno i iskreno pitanje sam odgovorila u par sekundi. Nisam trebala razmišljati uopšte, došlo je samo od sebe i bilo je konačno.
Kliknula sam na Replay to All i napisala:
Želim da ga sretnem i da se ponovo zaljubim u njega ma koliko to opet bolelo.
I sve je počelo ispočetka...
Ha! Nisam nikada pomislila da mogu tako lako udružiti svoje prijateljice protiv sebe.
Uzburkala sam baru u kojoj su se dugo taložile i podigla ih iz mulja.
Sada se dopisuju, šapuću moje ime na telefonu, zgražaju se kako sam to mogla i pomisliti, prekoravaju me kako sam im ćutala tu tajnu, pritome zanemarujući očigledan razlog zašto ga nisam godinama spominjala. Svakako je to sve za moje dobro. Pa one njega ustvari uopšte i nisu volele ni tada. Ni u mojim najsrećnijim danima sa njim, one njega nisu volele! Zato što su volele mene?!
Ja ga se bojim još uvek. Bojim se toliko mnogo da već dugo ne pamtim kako je sve nestalo, gde je bio kraj, ko je bio u pravu, ko je koga lagao, ko je prvi nestao, ko je ponovo pokušao, ko koga nije voleo, ko je koga tražio, ko je koga izgubio…
Moj najveći strah je upravo to, bojim se da ne doznam šta je bila istina.
I još uvek ga okrivljujem za stvari koje me polako ali sigurno ubijaju. Koliko se stvari moglo promeniti da je on bio drugačiji. Ili ja. I to ne želim znati...
25 godina tajno ubacujem rođendansku čestitku u njegovo sanduče, to je uskoro...
(slušam Plavi Orkestar i "Od rođendana do rođendana" i "Samo ponekad na tvoj rođendan")
Internet Content
www.inter.rs is
Klub ljubitelja