Prva ljubav - jedina i najveca ljubav Ljubav

Na kraju se vraćamo na početak...

Da li je početak tada kada više ne možeš živeti bez nekoga? I da li je kraj kada imaš jos samo jednu želju?

Sve je pokrenulo pitanje koje sam primila na mail. Jasnu je isprovocirala prerana smrt naše drugarice Suzane i poslala nam je pitanje: šta bi ste jako želele da vam se dogodi do kraja života? Na to jednostavno i iskreno pitanje sam odgovorila u par sekundi. Nisam trebala razmišljati uopšte, došlo je samo od sebe i bilo je konačno.

Kliknula sam na Replay to All i napisala:

Želim da ga sretnem i da se ponovo zaljubim u njega ma koliko to opet bolelo.

I sve je počelo ispočetka...

Ha! Nisam nikada pomislila da mogu tako lako udružiti svoje prijateljice protiv sebe.

Uzburkala sam baru u kojoj su se dugo taložile i podigla ih iz mulja.

Sada se dopisuju, šapuću moje ime na telefonu, zgražaju se kako sam to mogla i pomisliti, prekoravaju me kako sam im ćutala tu tajnu, pritome zanemarujući očigledan razlog zašto ga nisam godinama spominjala. Svakako je to sve za moje dobro. Pa one njega ustvari uopšte i nisu volele ni tada. Ni u mojim najsrećnijim danima sa njim, one njega nisu volele! Zato što su volele mene?!

Ja ga se bojim još uvek. Bojim se toliko mnogo da već dugo ne pamtim kako je sve nestalo, gde je bio kraj, ko je bio u pravu, ko je koga lagao, ko je prvi nestao, ko je ponovo pokušao, ko koga nije voleo, ko je koga tražio, ko je koga izgubio…

Moj najveći strah je upravo to, bojim se da ne doznam šta je bila istina.

I još uvek ga okrivljujem za stvari koje me polako ali sigurno ubijaju. Koliko se stvari moglo promeniti da je on bio drugačiji. Ili ja. I to ne želim znati...

25 godina tajno ubacujem rođendansku čestitku u njegovo sanduče, to je uskoro...

(slušam Plavi Orkestar i "Od rođendana do rođendana" i "Samo ponekad na tvoj rođendan")

Prva ljubav?
Ja sam je zaboravio, koja beše to?
Prva ljubav jedino ima vrednosti u pesmama, a u sećanjima ona u većini izbledi.

Zauvek samo u srcu

Prva prava ljubav... Ona zbog koje sam trpela drugu zenu... nju je i ozenio, jer sam ga ja ostavila... Sada imam drugu osobu ali ona ljubav nikad nece biti zaboravljena. Mislim da cu ga nekim delom zauvek voleti, i uvek ga se secati bez obzira na sve sto se dogodilo... A znam da ce i on mene da pamti i da voli zauvek. Jednostavno svako nosi neki krst...

Prva ljubav

Da, ja sam neizmerno volela jednog muskarca. Za njega, sve je bila igra osecanjima, susretima, pozivima, dodirima. Za mene, bilo je znatno vise...Znala sam da ga volim jer bi mi pri samoj pomisli na njega, kolena poklekla i imala bih taj neobjasnjivi osecaj u zelucu. Secam se, srela sam ga slucajno jedne veceri u gradu i jedva uspela da napravim nekoliko koraka do semafora. Kolena su mi klecala i imala sam osecaj da cu se spotaci na ''licu mesta''. On je daleka proslost sada, ali i danas, iako sam fizicki veoma udaljena od njega, u mislima svakoga jutra, svake veceri hrlim u zagrljaj uspomenama i njemu, dalekom...Pomisljala sam da ponovo stupim u vezu sa njim, ali sve je na tome i ostalo...Interesantno je da nikada nista od ovoga ne bih nikome priznala, a evo, napisala sam ovde...Ja sam udata, muza volim lepom ljubavlju, ali ne kao NJEGA...I znam da necu moci, nikada...

Kako se zaljubljujemo

Četiri faze ljubavi ili kako se zaljubljujemo

– poštovanje, osoba koja je predmet vaše pažnje vas pleni svojom pojavom, rečima, ne možete mu se podsmevati tako lako, smatrate ga drugarom, prijateljem, ništa ozbiljnije. Ovo je razlog što prijatelji brzo pređu granicu, oni se već nalaze u ovoj, pripremnoj fazi ljubavi,
– divljenje, druga faza, opet pripremna, neodoljivo vas privlače neke osobine, bilo da je u pitanju neka sposobnost, rečitost ili nešto drugo, postoji neka osobina ili znanje koju biste i vi hteli da imate i čini vam se da je pred vama božansko biće, bar u jednom delu. Da li ste se zapitali zašto muzičari imaju mnogo devojaka-njima je ova faza najlakša, on svira, emotivac, devojka pada na njegovu predanost muzici, divi mu se i to je to,
– zaljubljenost, sada se ne radi samo o jednoj stvari kojoj se neizmerno divite, već vas celukupna pojava očarava. Jednostavno, priroda radi svoje, zaključila je da ste kompatibilni u jednoj tački, pa hajde da proba da vidi da li ste kompatibilni u svim,
– prava ljubav, neki ti zovu i srećnim brakom, govorim o uspešnoj vezi, zajednici dvoje ljudi koji dele iste ili slične poglede na sve značajne stvari u životu. Kao što reče Tolstoj sve srećne porodice liče jedna na drugu, zar ne? Tolstoj je mislio time da pošto misle slično nemaju razloga za svađu, pa nema ni vike, sve je tiho, pa su sve takve porodice zaiste nalik jedna na drugu.

[/url]Četiri faze ljubavi ili kako se zaljubljujemo

– poštovanje, osoba koja je predmet vaše pažnje vas pleni svojom pojavom, rečima, ne možete mu se podsmevati tako lako, smatrate ga drugarom, prijateljem, ništa ozbiljnije. Ovo je razlog što prijatelji brzo pređu granicu, oni se već nalaze u ovoj, pripremnoj fazi ljubavi,
– divljenje, druga faza, opet pripremna, neodoljivo vas privlače neke osobine, bilo da je u pitanju neka sposobnost, rečitost ili nešto drugo, postoji neka osobina ili znanje koju biste i vi hteli da imate i čini vam se da je pred vama božansko biće, bar u jednom delu. Da li ste se zapitali zašto muzičari imaju mnogo devojaka-njima je ova faza najlakša, on svira, emotivac, devojka pada na njegovu predanost muzici, divi mu se i to je to,
– zaljubljenost, sada se ne radi samo o jednoj stvari kojoj se neizmerno divite, već vas celukupna pojava očarava. Jednostavno, priroda radi svoje, zaključila je da ste kompatibilni u jednoj tački, pa hajde da proba da vidi da li ste kompatibilni u svim,
– prava ljubav, neki ti zovu i srećnim brakom, govorim o uspešnoj vezi, zajednici dvoje ljudi koji dele iste ili slične poglede na sve značajne stvari u životu. Kao što reče Tolstoj sve srećne porodice liče jedna na drugu, zar ne? Tolstoj je mislio time da pošto misle slično nemaju razloga za svađu, pa nema ni vike, sve je tiho, pa su sve takve porodice zaiste nalik jedna na drugu.

Uzeo sa http://oljubavi.com/home/

I još jedna priča

Ljubavna priča na neočekivanom mestu

Zastao je sa ogromnim kolicima za kupovinu ispred njene kase. Bila su prepuna svega.
„Za ovo će joj trebati bar tri minuta.“- pomislio je. Pogledao je po supermarketu:”Ljubavna priča na neočekivanom mestu, mora se priznati”.

Bio je treći u redu. Posmatrao je kasirku kako monotono očitava robu prvog u redu.
„Glupi uređaj, za čas završi, ne stignem ni da je vidim.“-mrzovoljno je gledao u čitač.
Video je samo njene negovane ruke kako uzimaju karticu i provlače je kroz uređaj. Smešila se svakom korisniku.
„Ima predivan osmeh.“- mislio je- „Vredi dolaska svaki dan.“

Stvarno, dolazio je svaki dan u njenu smenu, omađijan licem koje mu se po zadatku smešilo, kratkom plavom kosom i običnim imenom koje se moglo pročitati na uniformi: Marina. Kupio bi nešto, dolazio na njenu kasu, ona bi sve očitala i naplatila uz obavezno dobar dan i prijatno. Bez dalje komunikacije, bez ičega, samo susret dva stranca u rutiniranoj, ubrzanoj svakodnevici.

Jednom je primetio (ili mu se samo učinilo) da je sa negodovanjem gledala brdo viršli, kobasica i gotovih jela koje je kupio. Od tada crni hleb, pahuljice i sveže povrće su ušle u njegovu ishranu, čineći ga istovremeno gladnim i zadovoljnijim sobom jer je uspeo konačno da pređe na zdravu ishranu...