Poetski tonovi u lepezi zivota - M.Dragica

Cesto sebe pitam
sta ce s'tobom biti
kad izgubis ritam
i ljubavi niti.

Iscurice ulje,
lomice se zupci,
otici ce rulje
dge su novi kupci.

Skupljao si murte,
carom zvao pesme,
kitio sve porte
i suknjice tesne.

Nemoj sada jado
da proklinjes zivot,
slavi si se nado,
a ostao pivot.

Druze, ti se kuci
isplaci do guse,
kolaci su vruci,
zasladimo duse!

M.Dragica

Ne zna ralo bez oraca
ni brazdicu zapoceti,
nit' konj vuci bez teraca,
pa trud znojem zalivati.

Zivot kobne staze prti
da nogama gaz ozivi,
dok koraci, kad su krti
ruze kao spomen krivi.

Dal' cimati am po vrelu,
dok vreme ne pozna zastoj,
ili mrakom uz argelu,
u cudi se krije sastoj!

M.Dragica

Ispod stoletne lipe
polenom opijena
i melodijom skripe,
sedi tuzna Jelena.

Jelena tuzna sedi,
dusa bez srca dise,
snaga kao led ledi,
ljubavi nema vise.

Vise nema ljubavi,
u secanju ostala,
dragom za plavi neven
prvi poljubac dala.

Dala prvi poljubac
ispod lipe stoletne,
tuga njoj srce mori,
voli usne poletne.

Usne poletne voli
i oci vragolana,
a ljubav zna da boli
ko polomljena grana!

Ispod lipe stoletne
polenom opijena
i melodijom skripe,
sedi tuzna Jelena!

M.Dragica

Ka oblaku snova
kap srece vodi
preko medje zalova
i carom ruze bodi.

Puzava lotra sirova
povija ljubav zudi
uz slatki pelen plodova,
okus gorki zaskodi.

Iznad belih snegova
bozanska rec zavodi,
ispod svetih Bogova
vera srce zaledi.

Srecu cine dvoje

Sreca moje zelje nisi
Da zazelim srcem celim,
Lutalica samo ti si
Pod oblakom snova belim.

Vecna ljubav tebi strana
Uz oganj i vatre plama,
Kraj cveta i roda grana
Sto ljubavlju cveta sama.

Vuk samotnjak ces ostati
I slediti duse plime,
Mozda danom zazaliti
Ka ponesem srece ime.

M.Dragica

Kad se zimska tuga javi
Bane, kao nezvani gost,
Nek' svrati, ne boravi,
Bude proslog i jave most.

Ostane li napast duze
Izletice moljci sivi,
Iznad glave da mi kruze,
Pojesce me zivu crvi!

Na vratima buket ruza
Tog ce gosta ga odvrati,
Poljubac i kafa duza
Zrakom sunca da otprati!

M.Dragica

Ko izmisli vala
Visibaba ime,
ne volese cvet
prvi posle Zime!
Velika sramota
za prolecnu vesnicu,
neki glupi smota,
dala bih mu desnicu,
ali preko nosa
da se osramoti
i nema ponosa!
Mozda malo visi,
ali nije baba,
a kume njen ti si
najgora baraba!
Lepo bi sad bilo
da izmene ime,
treba se i kraljica
ponositi njime!

M.Dragica

Znas da nisam prosta
I ni malo nema,
Tvog fola mi dosta,
Falicna ti sema.

Cesi boli muke
I odusku trazi
Na korzou buke
Gde se tuga blazi.

Vrisak tvoj tek cvili
Na opusku svesti,
Osetices mili
Kad te onesvesti!

Zavese cu nove
Kaciti na prozor,
Okreciti snove
Za ljubavi pozor!

M.Dragica

Prizivam mudrace noci
San mi u dan odmakao
Za njim trebam i ja poci,
Dabogda se spotakao!

Odajte mi vase tajne
Kako ici zemljom lako
Sacuvati zvezde sjajne
Da ne vise naopako.

Granica je moja medja
Kraj nje paznjom ja i prodjem
A za preko nemam ledja
I do pakla jos pre dodjem.

Zato budna plafon ckiljim
Mirne duse, burne glave,
Zora nudi dan da pilim,
A oblaci nek' se plave.

M.Dragica

Ispricaj mi srcem pricu
Koju moje ime krasi
I redovi se ne micu,
Zednu dusu tobom kvasi.

Ne izmisljaj bajku snova
Dodirom bih da je vidim
Osetim miris vetrova,
Zagli me da zabridim.

Iz sna kad se jutrom budim
Iznova mi ljubav pisi
Od milosti da zarudim,
Trag mi srece usnom brisi.

M.Dragica

Nekad nama blizu
Cini se daleko,
Reka tece izmedju
Pogledi nam preko.

Dani se u noci
Skrivaju sve tise
U sanu bez sunca
Ni cvet ne mirise.

Kako Amen reci,
A dusa da shvati
Da ljubav kraj ima
I secanjem prati.

Jedina ljubav

Jedina ljubav ima
Pocetka carobni sjaj,
Milo sunce u snovima
Sto u dusi budi raj.

Jedina ljubav daje
Vise nego sto uzima
Mere ne zna i ne kaje
Za osmehe u ocima.

Jedina ljubav nosi
Medaljon svoje srece
I kad ruka drhtava
Na vecni put krece.

M.Dragica

Misli teske zemlji teze
Pod tugom bih da istrunem,
Slana rosa sece, reze.
Dal' sebe, il' ljubav kunem?!

Ne znam kleti samo volim
Mrve sto mi zivot nudi.
Kako zelji odoleti,
Ko ce grehe da mi sudi?

Nije sreca carska kruna
Sto recima sjaj velica,
Samo nezna srca struna
U dusi vestog sviraca.

M.Dragica

Znam da smo i mi nekad mili
Na istom viru ljubav snili,
Lutali sa, i za njom mi smo,
Kao bez cilja nama pismo.

Srecno jurili niz poljane,
Kradom brali bele ljiljane,
I negde usput lenjo stali
Nas put dalje mi nismo znali.

Sto me sada secanjem kopkas?
Dal' i ti svoju glavu lupkas?
Da smo bili, kao sto nismo,
Stiglo bi nas i nase pismo.

M.Dragica